Dana 4. do 9.08.2009.
Ekipa mala al izazov velik pred nama! 4. uvečer u 23 sata smo krenuli sa busom za Zagreb di smo se oprostili od Dijane i Ive, pa se prebacili na vlak za Jesenice u Sloveniji sve skupa 11 sati putovanja (bez sna za mene i Nenu). U Jesenicama nas je dočekala legendarna Valentina, Nenina rodica, koja nas je odvela do dućana i do naše polazne točke „Kovaniarska Koča“ planinarskog doma. Na ovaj uspon smo se jedva pokrenili jer smo bili spremni za leć a ne za uspon na 2500 metara visine :=)
Put nije trajao predugo samo pet ipo sati do „Kredarice“ pl. doma podno vrha Triglav. U domu smo se naspavali ko mala dica do nekih 8 i kad smo popili kave bili smo spremni za osvajanje vrha. Putem do vrha se nismo žurili jer smo imali cili dan vrimena isprid sebe tako da ono kad bi neko doša put nas od gori ili od doli mi bi stali i propustili ih i rekli izvolite, pomalo, sritno i tako to… ali nije tribalo puno, samo ura ipo do vrha tako da smo se lagano bez po muke uspeli na Vrh Triglava oko 11 ujutro i tamo smo bili do podne uzeli par slika na Aljaževom Stolpu, popili pivu sta su neki momci donili na vrh i prodavali po cijeni od 4 eura =).
Nakon uživancije na vrhu bilo je vrime da krenemo put Doma na Doliću. Na Doliću smo napravili veliku pauzu skuvali teču juve da malo dođemo sebi i planirali rutu okolo brda Kanjavec koji je ucrtan na karti Parka prirode Triglav ali nažalost nakon pola sata hoda ustanovili smo da je put urušen na jednom dijelu tako da smo se morali vratit na Dolić pa preko brda kraj vrha Kanjavec do doline sedam Triglavskih jezera, u dolini smo planirali doći do doma „Koča pri Triglavskim jezerima“ na mjesto „Dvojna jezera“ dom je smješten točno između dva jezera stvarno prelipo. 
Kad smo došli u dom uvatili smo zadnja dva ležaja i zadnji obrok iz kužine nam je poslužen jer kuhinja zatvara u 9 sati navečer, a za ležaj u jednom od triglavskih domova triba napravit rezervaciju ranije jer u ovo doba domovi su puni non-stop tako da smo mi imali sreću oba dvi večeri sa smještajem =) Sutradan 6.-og u 8.30 sati smo krenuli na zadnju rutu od doma do „Koče pri Savici“ u dolini Bohinjskog jezera koje je bila naša zadnja točka na ovoj turi i odakle smo se uputili busom u Bohinjsku Bistricu.
U po puta do „Koče pri Savici“ naišli smo na zadnje jezero u nizu 7 Triglavskih jezera „Črno jezero“ koje nas je očaralo svojom ljepotom te smo tu odlučili napravit veliku pauzu i skuvat teču juve i marendat. Nakraju smo došli do litica zvanih Komarča niz koje smo se morali strmoglavit 650 metara, pri kraju silaska smo naišli na oznaku Izvor Save tj. Bohinjske Savice koja izvire iz stine usrid litice jako lip prizor a sa donje strane ima čak i kuća koja gleda na Slap Savice. Nakon slapa smo konačno došli u dolinu Bohinjskog jezera na dom Koča pri Savici oko 2 sata popodne di smo opet lipo marendali i išli na bus sa Bohinjsku Bistricu a od Bistrice smo vlakom u Jesenice di nas je čekala Valentina. 
U Jesenicama smo se konačno naspavali i tu smo proveli još dva nezaboravna dana sa obitelji Sadiković koji su nas držali ko kraljeve :=) Svakako jedna nezaboravna avantura u Sloveniji. Velika hvala Valentini, Raši i Damiru na gostoljubivosti! I pozdrav svima =)
Roko Pribičević